Моја Отаџбина
Published on 07/01,2009
Не плачем само с болом свога срца
Рад земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца.
Овдје, у болу срца истрзана,
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука
То је крв моја из мојијех рана.
У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.
И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,
Мој дом и моје рођено огњиште.
Алекса Шантић
Поздрав, леп избор, инспирише:
Вратих ти се поново
уморан
са тихом патњом
душе
што сводове твоје љуби
рукама твојим загрљаја
жедног живота.
Срећан зимом
туђине
топлином корака
на кори земље моје
још у ветру
пут путујем
да би ти се вратио
сваки пут.
Волим те животом
којим живим
док ме назад
не примиш...
отаџбино моја