život je nekad siv,nekad žut...

   Osećam,draga,osećam
   kosu tvoju što blista,
   ali nisam srećan
   što odlazim zaista.

   Jesenjih se noćiju sećam
   dok senke brže kruže.
   Što dan nije bio večan,
   a mesec blistao duže.

   Još čujem dok patiš:
  "Proći će godine u letu
   i zaboravićeš me sasvim
   uz neku drugu na svetu"

   I danas lipa cveta
   osećanja gore kao plamen.
   Ja sručih toga leta
   cvetove na tvoj pramen.

   Ne gubi sunce snagu.
   S drugom će poljupce tkati.
   I ja ću ko priču dragu
   tebe njoj spominjati.