život je nekad siv,nekad žut...

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

  Reci mi sad kad već prošlo sve je:
  časi bolni i dani dragi, lepi;
  kad novi bol se starom bolu smeje;
  od reči tvojih kad duša ne strepi,-
      reci, da l' te je moja
      tuga bolela
      nekad, kad sam te mnogo,
      mnogo volela?
 
  Reci mi sad, kad me ne voliš više:
  kad ti se prošloj ruga nova sreća;
  i kad se dana koji nekad biše
  duša ti samo kad me vidiš seća,-
      reci, da l' te je moja
      radost bolela
      jednom, kad nisam više
      tebe volela?
 
             

   Osećam,draga,osećam
   kosu tvoju što blista,
   ali nisam srećan
   što odlazim zaista.

   Jesenjih se noćiju sećam
   dok senke brže kruže.
   Što dan nije bio večan,
   a mesec blistao duže.

   Još čujem dok patiš:
  "Proći će godine u letu
   i zaboravićeš me sasvim
   uz neku drugu na svetu"

   I danas lipa cveta
   osećanja gore kao plamen.
   Ja sručih toga leta
   cvetove na tvoj pramen.

   Ne gubi sunce snagu.
   S drugom će poljupce tkati.
   I ja ću ko priču dragu
   tebe njoj spominjati.

U tvojim očima kadikad
Tajanstven jedan pogled sine.
Al' tek što sine već i mine.
Što skriva u svom čudnom sjaju
Taj odraz bogate dubine?

Da l' bol, što neće da se smiri?
Ne znam, gonetam uzaman.
Il' bljeskom tuge iz njeg viri
Nesretni, davni neki dan?

Ili je san, duboko snivan,
Nikad neostvaren al divan,
što svagda će mi ostat skrit,
A tvoga bića on je bit.

Dobriša Cesarić